Dvadesetprviseptembardvehiljadešesnaeste

Dan je stvoren za put na jug.

Sve probleme spakovati u kutiju u staviti u frižider, još bolje, u zamrzivač. Da se ne namnože do povratka. Istuširati se i oprati kosu šamponom koji miriše na kamilicu. Pažljivo se uvući u svoju drugu kožu. Skloniti osušene oprane sudove, višak stvari po stanu, obrisati fleke sa staklenog stočiča koje su nastale kada se kap limunade podlila pod čašu. Oprati šolju od kafe. Proveriti da li su slavine zategnute. Bez žurbe obrisati vizir. Obuti čizme. Dve kapi parfema prsnuti na vrat. Tu, gde se jakna i kaciga dodiruju. Enrico Coveri MI6. Miriše na kožu, miriše na drsko, na slobodu, na vruć asfalt.

Popiti čašu vode. Adrenalin traži hidriranje. Poneti dokumenta i platnu karticu. I onu malu sliku, kao nekad za dokumenta, koja se nosi u novčaniku. Staviti je u džep jakne, na srcu. Zaključati stan. Odlučnim koracima doći do motora. Razmeniti poglede pune ljubavi i poštovanja. Staviti podkapu a zatim, uvežbanim pokretom kacigu. Rukavice. Koža na kožu, opet. Stati sa leve strane motora. Preći rukom preko dela za sedenje, ritualno. Desnu nogu prebaciti preko motora. Ekstatički dodir dva tela.. Startovanje motora, gas, i magija počinje. Grmljavina dve izduvne cevi i vibracija koja trese ćelijska jezgra. Za ostale, to je samo buka.

Par kilometara gradske vožnje, gustog saobraćaja, pešaka. Nema nervoze. Izlazak na otvoren put. Zubato septembarsko sunce i prohladan vazduh. Sloboda. Nema gužve na drumu. Nikad auto put, jer nije zanimljiv pod točkovima. Osim plesa sa šleperima, ništa specijalno. Monotonija koju treba izbeći. Krivine se traže. Kolena spuštena do asfalta. Osećaj.. Neopisiv. Doživiš ili ne, a kad doživiš želiš još.

Pored puta su voćnjaci. Grane okićene jabukama spustile su se do zemlje. Šumadija u svom najboljem izdanju, plodna, rodna. Na putu, skoro, nema nikoga. Ljudi, naselja, sve je nebitno. Oblaci počinju da plešu oko sunca, da ga skrivaju, da se igraju. Svratiti negde na ručak. Lepinja sa vrućim kajmakom, u prvom naselju, ne rešava glad ali trenutno pomaže. Novo punjenje rezervoara i nizanje novih kilometara lošeg asfalta.

Vožnja bez određenog cilja. Važno je samo uživanje, osećaj.  Glad i suton podsećaju da će uskoro mrak. Stotine kilometara daleko od kuće. Gibson Les Paul. Gitara rođena za nirvanu čeka u dnevnoj sobi. Svetla velegrada se polako pojavljuju, izvirujući iz daljine. Sve bliže kući. Sve bliže mirisu njene kose boje meda. Sve bliže potpunoj nirvani.