Make up, make down

Kao i sve spisateljice, i ja moram da se prigodno zahvalim sponzorima.

Za moj današnji izgled pobrinuli su se:

• Hipertenzija.... Za ovo rumenilo u obrazima
• Dug večernji telefonski razgovor posle kog je ostao prst na čelu... Pobrinuo se za ne naspavanost i hipertenziju
• Miki sa haljinama... Moj je stilista  za sve prilike, jer je njegova keva sašila i ovu majicu, ali da bi izbegla fabričku fleku na materijalu, napravila je rukaviće kao dečije
• Pantalone... Second hand prodavnica u Goldsvortijevoj ulici (jedne subote kupljene, kad je svaki komad garderobe bio 350 din. pa je do izražaja došlo moje poznavanje rvanja)
• Patike... Ceca, koja mi je dala pare da kupim sebi nešto za rođendan... Bilo je taman za patike i talk protiv usmrđavanja, jer se nose na bosu nogu
• Frizura.... Jastuk style... To je ono kad legnem dok je kosa još mokra jer nemam snage da je feniram pa ujutru izgledam kao zeka na motoru
• Doručak.... Šatro crni 'leb.. Zaslužan je deda koji je (u prodavnici) svaku veknu hleba sinoć prepipao kao da će da je oženi, pa je samo ova cepanica u celofanu ostala virgo in tacta
• Pavlaka i salama.... Sa akcije u "IDEA" marketu. To su oni proizvodi kojima ističe rok ali još liče na sebe (kefir mi otela neka, ispred nosa)
• Smokve.... E, što se njih tiče, dobavljač je "Crna torba" d.o.o. Vižljasta bakica za koju ne sumnjam da joj je problem da se popne na drvo pa bere koliko god može da dohvati. Kaže mi: "Uzmi, curo, prolazi im sezona pa da se vidimo opet dogodine". Pa, da se vidimo! Najedoh se smokava na prazan stomak, jer sam u mogućnosti, zato što sam cura. Slatke su kao preljuba za koju oba partnera znaju i jedno drugom je odobravaju. I laksativni efekat, posle pola kg smokava pojedenih na prazan stomak, je isti kao od gorepomenute preljube.
• Bicepsi... To su oni na rukama, jel? Za njih su se, i ovog jutra, pobrinule kese sa 5 kg paprika i 4 kg parlidžana i 1 kg ljutih papričica pride. Ajvar sezona je. Samo neodgovorna žena može da dozvoli da dođe jesen a da špajz nije krcat teglama zimnice. Činjenica je da više nema snegova i smetova od 2 m, i da Turci neće da napadaju, ali nikad se ne zna. Ko se jedne ratne jeseni opekao (ali ne na sveže upržen ajvar), taj u sve tegle duva. Napomena: džemovi od bresaka i od šljiva su skuvani i odloženi pravovremeno.
• Ni ovog jutra, u ime industrije šminke, niko se nije pobrinuo za moj izgled. Od kad sam bacila komplet senki koji sam kupila pred svoju maturu 1989. (a šteta živa što su me ubedili da bacim, bio je kao nov, malo korišćen), nisam se izlagala trošku za hajlajtere i bronzere i svašta nešto što ne znam ni kako se zove. Imam neki roze Labelo. Otela sam ga od ćerke. Koliko meni treba, i to je mnogo šminke. Realno, šta će mi te mazalice, kad mi suze poteku od ovih divnih ljutih paprika?
• Nezaobilazno moram da pomenem ljude zadužene za moj osmeh: svoje drage komšije na poslu. Ne ove ljude sa kojima radim, božeprosti, nego one iz komšijskih firmi. Pušimo na terasi i tu se družimo, smejemo, brišemo suze jedni drugima kad nas pokida stres, pozajmljujemo cigarete kao na školskom odmoru. Bez njih, moj dan bi bio manje nasmejan i vickast. Dakle, za moj osmeh od jutra zaslužni su oni: Sanja, Brankica, Vasa, Goran, Sonja, Vesna. Moji ratni drugovi na frontu zvanom "Poslovna zgrada sa mnogo ljudi". Tu je i Gregor, bezobrazni grafit, delo nepoznatog autora. Svi dolazimo i odlazimo, Gregor je uvek tu. Mislim, nacrtano je nešto drugo, ali pored piše Gregor pa smo ime dodelili nacrtanom objektu.

Bez šminke mogu, i mogu bez gomile kesa usečenih u ruke. Bez ovih dragih ljudi jutra su drugačija. Oni su sponzori mog osmeha u radno vreme. Hvala zakonu koji je nas, pušače, proterao na terasu. Pauzice koje podsećaju na gimnazijske velike odmore i smeh.. Dovoljno da se sačeka zvono u 16h i da prekidač u sebi prebacimo na opušteniji mod rada.

Foto: Blic žena, jul 2016.