Mladost li je
Kažu da je jedino validno merilo godina ono kako se osećaš u srcu. Tu me rade antihipertenzivi pa je ok, a dobro je i što se tiče emotivne strane. Problem je u nečemu drugom.
Dakle, mamu maminu onima što ređaju robu na police u prodavnicama. Merchandiseri, sad se to tako zove. Police su kao za patuljke. Da bih dohvatila šta mi treba, moram da se sagnem jer je prolaz između dva reda polica kao za decu vrtićkog uzrasta. Prvo jedva nađem šta mi treba, pa ajde sagni se po to, pa sagni se da vratim kad vidim da nisu truleks krpe nego neke bezvezne. Svako moje saginjanje je začepljivanje slobodnog prostora guzicom. To je već drugo. Onda ide pogađanje cene. Nema baba cviker a to shvatim kad se treći put naguzim. Problem savladam tako što, na kvarno, mobilnim slikam cenu pa uvećam.
Za to vreme, lik iz obezbeđenja mi obigrava oko dupeta. Valjda misli da kradem. Bar da priđe i dohvati mi sve što mi treba, nego me gleda i naslađuje se kako se mučim. Dobro, cenu sam pročitala ali tu piše da je krpa za brisanje suvih površina, pa ide još jedan naguz da uporedim bar kod sa prozivoda sa onim na polici. Kičma me seca i sve se teže uspravljam. Onaj obezbeđivač se oblizuje kao mačak na slaninu, već vidim kako vreba kad ću opet da se sagnem. Đubre muško.
Tako za svaki proizvod. Više ne znam koliko sam se puta sagnula. Divna ponuda, sve je super, ali babina leđa ne mogu da izdrže toliko puta sagni se-podigni se. Da sam htela u teretanu, bila bih tamo a ne u nabavci. Ne verujem da će oni da porade na promeni visine polica. Jednako su male šanse i ja da se podmladim kremicama sa hijaluronom i čudima koja pišu mikro slovima na dekleraciji. Razlog je prost, da bih se podmladila moram da se sagnem da proizvod proučim i eto beskrajnog kruga i mene u njemu.
Ne klanja se ova baba nikome, pa neće ni šamponima a još manje će sapunima. Preznojena od saginjanja i ćoretanja slaganja bar kodova, proizvoda i cena, reših agoniju kupovine da prekinem. Onaj iz obezbeđenja je odustao od snimanja šta ću da ukradem. Nije ni čudo. Zajapurila sam se od klanjanja proizvodima i to u zimskoj jakni, sa kišobranom i punom opremom ko da sam, božeprosti, u rat pošla. Sva kupovina biće džak deterdženta za pranje veša. Bar znam koji želim a i cena mi odgovara. Sitne budalaštine i šminka će da sačekaju niži datum i sledeću platu. Sagnuh se da dohvatim Fresh Mountaint Spring od 8 kg. Ne pamtim kad sam bila na planini pa, ako već mogu da kupim miris proleća na planini, da kupim.
Ne treba mi droga, da bih postigla vrtoglavicu. Dovoljno je da naglo ustanem, posebno ovako, omamljena mirisima kućne hemije. Kvrcnulo mi je štogod u leđima, kao da me je prolećna planinska divokoza nabola. Da ne kažem, divojarac, po sred mojih krsta. Bez vazduha sam ostala a odeljenje sredstava za pranje i omekšavanje garderobe počelo je da se vrti oko mene, vazduha bez. Gde je sad onaj iz obezbeđenja, da mi pomogne da se ispravim? Verovatno vreba novu potencijalnu i naguženu kradljivicu.
Tako za svaki proizvod. Više ne znam koliko sam se puta sagnula. Divna ponuda, sve je super, ali babina leđa ne mogu da izdrže toliko puta sagni se-podigni se. Da sam htela u teretanu, bila bih tamo a ne u nabavci. Ne verujem da će oni da porade na promeni visine polica. Jednako su male šanse i ja da se podmladim kremicama sa hijaluronom i čudima koja pišu mikro slovima na dekleraciji. Razlog je prost, da bih se podmladila moram da se sagnem da proizvod proučim i eto beskrajnog kruga i mene u njemu.
Ne klanja se ova baba nikome, pa neće ni šamponima a još manje će sapunima. Preznojena od saginjanja i ćoretanja slaganja bar kodova, proizvoda i cena, reših agoniju kupovine da prekinem. Onaj iz obezbeđenja je odustao od snimanja šta ću da ukradem. Nije ni čudo. Zajapurila sam se od klanjanja proizvodima i to u zimskoj jakni, sa kišobranom i punom opremom ko da sam, božeprosti, u rat pošla. Sva kupovina biće džak deterdženta za pranje veša. Bar znam koji želim a i cena mi odgovara. Sitne budalaštine i šminka će da sačekaju niži datum i sledeću platu. Sagnuh se da dohvatim Fresh Mountaint Spring od 8 kg. Ne pamtim kad sam bila na planini pa, ako već mogu da kupim miris proleća na planini, da kupim.
Ne treba mi droga, da bih postigla vrtoglavicu. Dovoljno je da naglo ustanem, posebno ovako, omamljena mirisima kućne hemije. Kvrcnulo mi je štogod u leđima, kao da me je prolećna planinska divokoza nabola. Da ne kažem, divojarac, po sred mojih krsta. Bez vazduha sam ostala a odeljenje sredstava za pranje i omekšavanje garderobe počelo je da se vrti oko mene, vazduha bez. Gde je sad onaj iz obezbeđenja, da mi pomogne da se ispravim? Verovatno vreba novu potencijalnu i naguženu kradljivicu.
Comments
Post a Comment