Partibrejkeri

Nikad nisam volela svadbe ni slične masovne manifestacije. Ako je baš neizbežno, kad svi levo a ja desno. Šta znam, meni tu ništa nije zanimljivo i ne pristajem da ceo slobodan dan budem tamo gde mi ne prija.

Pre tridesetak godina, svadba u komšiluku, ja na pragu između devojčice i devojke. Rodbina udavače je okupirala zgradu, pogubili se od parkinga do novobeogradskog solitera, pretrpali lift pa se zaglavili, tetka iz Sombora zapela za branik provlačeći se, na parkingu, sve sa tortom je poljubila beton.. Sve je bilo lepo oganizovano, puno naroda, sitne dece, pijanih gostiju, onduliranih gospođa, ma... Po protokolu baš, uključujući i ukrase na tortama koji su pravljeni od cigaret-žvaka. Provalila nejač da su to žvake, pa su krenula da ruše stolove svojim skokovima ko će pre do žvake. Nisam kapirala zašto ne odu do prve trafike, i zašto niko ne obraća pažnju na njihovo divljanje? Moje sećanje na dečije ručice do lakta zabodene u torte evo traje duže nego taj brak. Pamtim i nekog malog, koji je kasnije, kad su roditelji shvatili da ga nema, pronađen kako pajki ispod stočića sa escajgom.

Ni na svoju svadbu mi se nije išlo. Od početka sam lobirala da to bude 5 min u opštini i iš kućama. Jednostavno, ne volim. Na stranu koliko mi je sve to bilo stresno i koliko sam samo jedva čekala da se završi ceo cirkus. Uspela sam da se izborim samo da proslava bude žurka za naše prijatelje. Familija i roditelji 10 mesta, ostatak je za naše drugare. Prvo što su pitali, jel mogu da ne dovode decu? Beskrajno im hvala što su sami shvatili gde je kome mesto na venčanju. Njima u publici, nama na pozornici, deci kod kuće.

Naše dete je poraslo i do sad, za 11 god, posetila je jedno venčanje u trajanju od pola sata. I dalje zastupam stav da deci nije mesto na venčanjima isto kao i na sahranama. Deci je svejedno šta je od ta dva, vide odrasle u raspoloženju drugačijem nego inače, promenjenu scenografiju i kostime, sve drugačije od ritma na koji su navikli, pa dobiju očekivan poriv da divljaju više nego inače. Deca su, i treba da su aktivni i radoznali, ali i da jedu i spavaju kad im je vreme, o čemu njihovi roditelji treba da brinu. Deci ne treba da se objašnjava zašto ne treba da urlaju kad čika pop radi svoj deo i da čika sa bradom neće da peva o malom ježu, ma koliko glasno deca to pevala. Oni traže pažnju i to je ok ali nije ok da 50 ili 100 drugih ljudi sluša njihovu dreku (ili još strašnije, histeriju u koju roditelji tada upadaju ali im ne pada na pamet da se pozdrave i odu kući, u redovan režim na koji su deca naučila). Dok mama opali selfi sa drugaricama (da se dokumentuje koja se više udebljala a koja istu haljinu nosi evo već treća svadba) a tata zvekne par rakijica jer valja se... Patuljci se negde valjaju, takođe.

Na netu sam naišla na priču mladenaca koji su gostima napomenuli da ne žele decu na svom venčanju i meni je to sasvim u redu. Nije mi u redu da ljudi sami ne kapiraju šta je za šta, i ko je za gde. Iz istih razloga, ne kapiram ni porodice koje, sa bebom od mesec-dva, provode ceo dan u tržnom centru. Lično, nisam ljubitelj grisina na glavi, kojima malci umeju da zaspu sa sprata do prizemlja, ali svi tu imamo ista prava. U periodu ćerkinog odrastanja, mene je bilo sramota u dečijem pozorištu. Za decu, to ipak ume da bude stres, ako ništa drugo ono zbog kostima, mraka, gužve, glasnih zvučnih efekata ali ima roditelja koji misle da je dremljivom dvogodišnjaku sasvim cool u dečijem pozorištu jer je to mesto za decu. Poštujem različitost pa kad pritisak prevrši kroz moj sigurnosni ventil, odem.

Za mene je nekulturno voditi decu tamo gde im nije mesto, i sasvim je u redu stav da je deci svugde mesto. Ja sam ta koja bira da ode i nemam ništa protiv. Sve je u najboljem redu, kad imaš izbor i možeš onako kako ti odgovara. Ko je bar jednom sedeo 12 sati u avionu i slušao beskrajno dernjanje i dece i roditelja na sedištu iza, zna kako je kad nemaš kud uteći a seva ti produžena moždina. Zaista ne namerevam da se udajem ponovo, pa ne moram da naglašavam da decu i unučiće ostavite drugima na čuvanje. Da li ćete ih dovesti na moju sahranu, baš me briga unapred. Vi ćete da ih vijate.