Nauči da voliš

Pored svih činjenica, definicija i formula koje naša deca uče u školi, promiču im bitne stvari. Definicije se zaborave, kao i bitke u staroj Grčkoj koje su najkorisnije učesnicima kvizova. Da, jeste to stvar lične edukacije i opšte kulture, ali na način kako se u školi uče i kako ih deca zaborave čim odgovaraju, tužno je što se uopšte bavimo mlekom koje prosipamo.

Ne mogu da menjam školski sistem i nije mi to namera. Ima ko je plaćen time da se bavi, da pravi reforme i secka raspust na delove, kao hit trenutnog ministarstva. Želim da deca uče ljubav. Pogubljeni u teoremama i decimalnim zapisima, deca ne znaju šta je ljubav. Umorni su od učenja i obaveza. Roditelji doživljavaju nervne slomove od svojih đaka koji, po dolasku iz škole, moraju da dremnu jer su se potrošili. Ljubav, rođaci. Slabo se to obrađuje na nivou porodice. 

Mnogi, oko mene, zastupaju stavove o tome da se deca samo razmaze ljubavlju. Tako je lakše, nego posvetiti se tim mladim bićima, često uplašenim od svega što moraju i informacija do kojih dolaze "na izvol'te". Zašto ljubav, kakve sve ljubavi postoje, veza između seksa i ljubavi, razliku između sviđanja i voljenja. Ono čime, mladi roditelji, za početak budu uplašeni je čuveno "Ne navikavaj bebu na ruke". Ti isti, koji mlade roditelje plaše ovakvim glupostima, izgleda za života nisu naučili da se ljubav daje i prima, koja je moć dodira, koliko je svima ljubav potrebna. Beba raste i ima i emotivne potrebe, pored nahrani-presvuci-stavi da spava. Karike koje u tom periodu života loše srastu, posle žuljaju do bola, a vreme ne može da se vrati. Svako doba života prati upoznavanje sa novim vrstama ljubavi. 

Ljubav prema knjizi, muzici, umetnosti, znanju uči se od roditelja. Ako dete gleda roditelje koji nikad knjigu ne uzimaju u ruke, iluzorno je očekivati da, osim u retkim slučajevima, deca stvore ljubav prema knjizi ili učenju. Jeste da živimo u digitalnoj eri, ali deca i dalje gledaju šta radimo više nego što slušaju šta im govorimo. Može to da bude i razvijanje ljubavi prema učenju kroz istraživanje po netu ili čitanje PDF knjiga, ali deca to treba od nas da nauče. 

Ljubav prema roditeljima, porodici, prijateljima.. Da, i ti stari su nekad bili deca. To što su danas dosadni i smaraju svojim pričama, do nas je a ne do njih. Od silne želje da na njih obratimo pažnju i mi i naša deca, često su mišljenja da nas zanimaju iste teme. Naučimo decu da sa bakama i dedama pričaju o detinjstvu, radovanju jednoj bomboni sa vašara, najlon čarapama kad je baba bila devojka, mazanju usta Niveom tek da se sjaje... Naučimo decu da se vole i poštuju, uvažavaju jedni druge i svet oko sebe, učimo ih da budu dobri ljudi nezavisno od toga da li će da postanu astronauti, apotekarke ili mesari. A pre svega... Naučimo ih da vole i vrednuju sebe.

Nema za to udžbenika. To se prenosi iz srca u srce. Rečima, dodirima, pažnjom, pomaganjem, zagrljajem jedako jakim i kad naprave neku štetu i kad su najbolji na svetu. Utehom kad polupaju kolena ili pokidaju igračku. Davanjem deci svog najvrednijeg, uvek i bez uslova. I kad smo umorni, i kad nas drugi iz ose postojanja pomere, i kad nemamo snage, i kad nas boli nepravda, svakog dana davanjem čiste ljubavi onima kojima smo dali život i izabrali da ih imamo. Teško je izbalansirati dnevne obaveze, kad nas melje stres i drobi u sitne komade mesa i kostiju, koji na kraju dana nemaju više od dva atoma Energije. Ljubavlju se baterije pune. Prenošenjem umeća ljubavi na decu učimo ih lepoti življenja i postojanja. Svakodnevica je surova i ne ostavlja mnogo prostora za emocije, ali ljubav je i "Zakopčaj jaknu, vetrovito je" i "Biće krofni predveče, zovi društvo" ili "Znam da nisi srećna zbog te dvojke ali verujem u tebe i tvoju volju i snagu da to popraviš" kao i "Javi se kad stigneš".

Sve ostalo su izgovori, nas odraslih. Za ljubav se uvek ima vremena, za zagrljaj, poljubac. Kad se, pri zagrljaju, dodirnemo srce na srce.. Kad osetimo kako se ritmovi usaglašavaju i postaju ritam Univerzuma, čuda se u nama dešavaju. Svakome prija zagrljaj. Roditeljska ljubav, prijateljska ljubav, ljubavnička ljubav.. Svaki zagrljaj i svaka ljubav imaju svoju frekvenciju koja u nama budi baš to. Ne kažem, dešavaju se i promašene teme, ali i to treba decu da naučimo. Preplavljeni su mnoštvom informacija iz ovog virtuelnog sveta, koje ne umeju sami da procesuiraju, ali smatraju da je odgovor sa Gugla dovoljan. Nije, rođaci. To je samo informacija. Ljubav se ne uči iz filmova i preko satelita. Ljubav se uči od prvih dana začeća.

Svaki roditelj bira put i vrstu odnosa sa svojim detetom. Neki izaberu liniju manjeg otpora, neki "trpe zbog dece", neki podmeću svoja leđa da bi na sebe preuzeli detetovu odgovornost i kad dete ima 50 godina. Niko nema pravo to da osuđuje, naprotiv. Samo ima pravo da nauči razliku između ljubavi, manipulacije, trgovine emocijama i onog iskonskog osećaja bezuslovne ljubavi. Kad volimo zato što volimo, ne očekujući baš ništa za uzvrat. 

Naučimo decu da pokažu ljubav a ne da je se stide. Da onima koje vole to kažu i pokažu bez brige da li će da ispadnu glupi u društvu. Ljubav je i kad voliš bez dodira. Ljubav je i kad voliš nekoga onda kad nije za voljenje najbolji, i kad je daleko kilometrima ili galaksijama. Ljubav ima mnogo oblika, nivoa i dimenzija. To treba decu da naučimo, i kako da prepoznaju granicu gde se završava ljubav a počinje neki oblik nasilja, pritiska, iskorišćavanja. Da ljubav raste, menja oblike i intenzitet tokom godina i životnih turbulencija. Da se snađu i da nauče da daju i primaju ljubav u raznim oblicima učeći, pritom, najviše o sebi.

Nije lako voleti. Nije lako ni biti voljen. Neki imamo oštre ivice i fale nam delovi, neki imamo froncle od srca, koje su mnogi čerupali i odnosili delove kao trofeje. Ono što provereno znam je da svojom ljubavlju ne možemo druge da zarazimo. Ma koliko da ih volimo, nije uvek dvosmerno. I nije ljubav kad nekome šalješ srca i poruke preko satelita. Ljubav je kad staneš i kažeš: "Ja te volim baš" i ceo Univerzum se zatrese.